Ваљевска гимназија

Комеморација поводом смрти књижевника Петра Пајића биће одржана у свечаној сали Ваљевске гимназије у суботу, 5. 08. 2017. г. у 13,00 сати, а опело и сахрана у 14,30 на Новом гробљу у Ваљеву.

Ученици Ваљевске гимназије су, за оданост Петра Пајића својој школи, 2016. године организовали Ђачки округли сто о његовом поетском и прозном стваралаштву, а 2017. штампали Зборник тих радова у издању Ваљевске гимназије и Српске књижевне задруге, чијој промоцији је, у мају ове године, присуствовао и сам песник.

Двадесет пет година је био председник жирија Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ који од 1993. године, у сарадњи са Српском књижевном задругом,  организује Ваљевска гимназија. Петар Пајић је био и најбољи промотер поезије младих песника на Десанкином трагу, чије збирке песама је пажљиво читао и процењивао њихове песничке домете.

Посебну љубав неговао је према својој Ваљевској гимназији. Често је гостовао на многобројним самосталним и групним књижевним вечерима. Ваљевска гимназија ће га памтити као једног од својих најдаровитијих и најуспешнијих ђака, а касније свог оданог и незаобилазног сарадника. Памтиће га и као човека посебног сензибилитета и несвакидашњег шарма.

Био је један од Ваљеваца који су осамдесетих година прошлог века направили културни и цивилизацијски препород свог родног града истичући значај културе за живот савременог човека и свестрани развој друштва. У Ваљево је често и увек са радошћу долазио. Волео га је на посебан, дирљив начин, баш  као и сараднике и пријатеље са којима се дружио.

Добитник  је престижних  награда за поезију и прозу: Награда Политикиног забавника (1989) за збирку приповедака Машта свих Гавриловића; Невен (1990) за најбоље дело из области књижевности за децу и омладину; награда Јован Хаџи Костић (1997); Типар (2003) за најбољег сатиричара године; награда Бранко Ћопић из фонда САНУ (2005) за збирку изабраних песама Најлепше песме Петра Пајића;  Златни крст кнеза Лазара (2006)  за свеукупно књижевно дело; Златни беочуг (2006) за трајни допринос култури Београда; Повеља Мораве (2006) за укупно песничко дело;  Одзиви Филипу Вишњићу (2009) за транспарентан израз ововременог родољубља; Жичка хрисовуља (2010) за дубински песнички портрет Србије, награда Радоје Домановић (2010) за укупан допринос српској књижевној сатири; Златни Орфеј (2011) за свевремени печат и трајан допринос српској културној баштини; награда Десанка Максимовић(2014) за свеукупно песничко дело.

Аутор је и збирки прича: Погибије мога деде (1978), Машта свих Гавриловића (1989), књиге за децу  Како се греју пахуљице (1992), Слике из детињства(1995), Приче о Пипу (2001), избора приповедака Небески народ (2001), као и  књиге сатиричних текстова Дневник нашег савременика (1992) и сатиричног лексикона Ко је ко у Србији (1998).

Од првих објављених песама у књижевним листовима и периодици, преко збирки Дан (1958), Љубав у брдима (1962), Песме (1967), Чисто доба (1968), Светле горе уз мора (1978), Кад су Срби читали ушима (2009), поеме Ослобађање Ваљева (1989), неколико књига изабраних песама, па до избора који је сачинио сам аутор у издању СКЗ - Изабране песме (2014) и најновијег избора штампаног поводом песничке награде „Десанка Максимовић“ – Поезија (2015), Петар Пајић је у српској поезији присутан читавих шест деценија.

Писао је поезију, али врло успешно и прозу. Иако га је књижевна наука сврстала у неосимболизам, правац коме су, између осталих, припадали и Бранко Миљковић, Милован Данојлић, Божидар Тимотијевић, Драган Колунџија, у књижевном опусу Петра Пајића провејавају и неореалистички, као и елементи осталих постмодернистичких струјања.

Професионалну каријеру Петар Пајић је започео као новинар листа Младост, а затим је годинама био уредник - новинар Радио Београда.
Завршио је Ваљевску гимназију и дипломирао на групи Југословенске и општа књижевност на Филозофском факултету Београду.Књижевник Петар Пајић је рођен у Ваљеву, 6. октобра 1935. године.

Комеморативна свечаност поводом смрти књижевника Петра Пајића биће одржана у свечаној сали Ваљевске гимназије у суботу, 5. 08. 2017. г. у 13,00 сати, а опело и сахрана у 14,30 на Новом гробљу у Ваљеву.
Пре два дана преминуо је Ваљевац и ваљевски гимназијалац - Петар Пајић, чудесни песник, необичног сензибилитета и значајног књижевног опуса.