Ваљевска гимназија, Вука Караџића 3, 14000 Ваљево, тел/факс: +381 14 221 622, gimvaljevo@gmail.com, www.valjevskagimnazija.edu.rs

Школа

Зрнца мудрости...

"Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много"
Св. Николај Велимировић

"Не мораш бити бољи од других, буди само најбољи што можеш."

Познати ученици

Ваљевску гимназију су похађали бројни великани научне, филозофске, књижевне мисли, духовници, сликари, драмски уметници, новинари, спортисти, музичари, политичари. Школа је поносна на преко сто доктора наука, велики број магистара наука, архитеката, инжењера, преводилаца, песника, лекара, успешних како у земљи тако и у иностранству.


Бивши гимназијалци

Међу најпознатијима су:

Николај Велимировић, највећи српски теолошки писац и мислилац, беседник и богослов, свети Николај Српски, први је српски духовник после Светог Саве. Рођен је 1881. у селу Лелић, недалеко од Ваљева. Одбранио два доктората: из теологије на универзитету у Берну (Швајцарска) и филозофије на Оксфорду (Енглеска). Носилац је два почасна доктората Универзитета у Глазгову и са Колумбија универзитета. Замонашио се 1909. године. Изабран за епископа Жичког 1919. а за епископа Охридског 1920. Крај Другог светског рата је дочекао у концентрационом логору Дахау у Немачкој. После ослобођења одлази у Америку. Умро је 1956. у Пенсилванији, сахрањен у Либертвилу, одакле су му мошти 1991. пренете у манастир Лелић. Најпознатија дела: „Религија Његошева“, „Охридски пролог“, „Молитва на језеру“, „Беседе под гором“, „Изнад греха и смрти“, „Кроз тамнички прозор“, „Рат и Библија“. Владика Николај је 2003. године проглашен за светитеља одлуком Сабора Српске православне цркве. Владичина молитва, завет и аманет свим Србима: „Да се српски народ обожи, сложи и умножи“ као и порука: „Онај ко хоће да светли људима, мора бити сам светлост“.

Академик Бранислав Петронијевић (1875-1954), рођен је у селу Совљак код Уба. Најпознатији српски филозоф–метафизичар, математичар, оригинални научник, чија је мисао присутна у целој Европи. Преко 150 научних дела „Принципи метафизике“, „Историја новије филозофије“, „Основи логике“, „Теорија сазнања“.

Академик Десанка Максимовић (1898-1993), највећа српска песникиња, рођена у Рабровици код Ваљева. У завичају, у Бранковини, где је провела детињство, пронашла је трајну инспирацију. Песникиња снажног лирског и родољубивог осећања. Збирке песама: „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“ и друге.

Академик Матија Бећковић (1939), песник, рођен у Сенти, а матурирао у Ваљевској гимназији. Објавио поему „Вера Павладољска“и збирке песама: „Рече ми један чоек“, „Метак луталица“, „Међа Вука Манитога“, „Кажа“, „Леле и куку“ и друге.

Академик Љуба Поповић (1934), рођен у Тузли. Спада у ред најпознатијих светских сликара. Безброј студија, монографија и филмова говоре о његовом значајном и обимном сликарском опусу. Оснивач Медиале, авангардног покрета београдских сликара, Модерне галерије у Ваљеву. Живи и ствара у Паризу.

Академик Живојин Перић (1868-1953), правник. Дела: „Приватно право“, „Задружно право“, „О уговору о продаји и куповини“.

Академик др Гордана Бабић-Ђорђевић (1932-1993), историчар уметности, рођена у Ваљеву. Докторирала на Сорбони у Паризу. Добитник Хердерове награде. Дела: „Богородица Левишка“, коаутор; „Краљева црква у Студеници“ и друга.

Академик др Борислав Благојевић (1911-1985), ректор Београдског универзитета и професор правног факултета. Главна дела: „Међународно приватно право“, „Наследно право“, „Римско право“.

Академик др Александар Лома (1955), лингвиста, професор Универзитета у Београду. Дела: „Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије“, „Пракосово – словенски корени српске епике“.

Познати књижевници, књижевни публицисти, теоретичари, ученици Ваљевске гимназије, су: др Боривоје Стојковић, театролог, Петар Пајић, песник, Владимир Андрић, драматург, Славен Радовановић, писац, Велибор Берко Савић, публициста, Милош Јевтић, публициста, др Слободан Ж. Марковић, професор књижевности, проф. др Богдан Шешић, филозоф.

Драмски ствараоци: Дејан Мијач, редитељ и глумци: Војислав Брајовић, Јасмина Ранковић – Аврамовић;

Академски сликар Слободан Јевтић – Пулика;

Архитекта Стојан Максимовић;

Новинари: Славољуб Ђукић и Мило Глигоријевић.

Гимназијски професори, истакнути музичари су: Адолф Лифка, Владимир Р. Ђурђевић, Јован Урбан, Михаило Вукдраговић и ученици: Живорад Грбић, Светлана Стојановић, пијаниста, Маријана Мијановић, пијаниста и оперски певач, Владимир Андрић, оперски певач, Јован Маљоковић, џез музичар, Милан Ђурђевић, рок музичар, интерпретатори забавне музике: Миодраг Мики Јевремовић и Жељко Јоксимовић.

Познати спикери су: Милоје Мића Орловић и Драга Илић-Јонаш.

Спортисти, ученици гимназије, репрезентативци су: Тоша Живановић (фудбал), Петар Пецељ (атлетика), Првослав Боба Михајловић (фудбал), Бранислав Муњић (атлетика), Милорад Миша Павић (фудбал), Владимир Петрић (рукомет).

Локација на сајту: Почетна Ученици Познати ученици
Назад на врх

ЗАПИСАЛИ СУ О НАМА

„An honour and a sincere pleasure to visit your school. It is very obvious that you are doing an excellent work! Fantastic students and great teachers! The best combination for a powerful education. Thank you for allowing me to visit you. My warmest regards to all.“

9. III 2020.                  Gregory Dikaios, City College, International Faculty of the University of Sheffield, Thessaloniki

„Огромная благодарность замечательной гимназии в Валево за тёплую встречу и интереснейший рассказ о современной жизни гимназии и её истории от коллектива магистрантов – филологов из Московского городского педагогического университета и проф. Ирины Беляевой.

Надеемся на то, что интерес к русскому языку и культуре возродится, в том числе благодаря нашему возможному сотрудничеству.“

11. февраля 2020 года           Беляева Ирина Анатольевна, профессор Московского городского педагогического университета

Ваљевска гимназија

Адреса: Вука Караџића 3, Ваљево
Телефон: +381 14 221 622
Факс: +381 14 221 622
E-пошта: gimvaljevo@gmail.com
Веб: www.valjevskagimnazija.edu.rs